Није родом из синдиката

Купи човек јагње на Велику суботу. Јагње треба заклати и уредити, а он, чиновник човек, то не уме. Угледа на пијаци неколико људи од тога посла и запита првог:

— Хоћеш да ми уредиш јагње?

— Хоћу!

— Шта наплаћујеш за то?

— Динар.

— Е, то је много!

— Ниже нећу, ја сам из синдиката.

Пита другог, тако исто; пита трећег, опет ни кренути без динара, пита четвртог, опет динар, ни пара јевтиније, и сваки каже:

— Не може ниже, ја сам из синдиката.

Најзад наиђе неки Лала.

— Хоћеш да ми закољеш ти јагње? — пита чиновник.

— Та што га не би’ заклао? … Теште?

— Шта наплаћујеш?

— Та, шта дате, чудна ми посла!

— Јеси ли ти из синдиката?

— Нисам, господару, из синдиката, ја сам из Панћева!

И Лала лепо уреди јагње и онај му, с обзиром на синдикат, да динар.

Врати се задовољан Лала у ме’ану, поручи ракију, па слади, а они из синдиката гледају пакосно и пљуцкају.

Према овоме изгледа да је боље бити из Панћева него из синдиката.

„Страдија“
28. април 1905. године

Advertisements

Ознаке:, , , , , , , ,

About Домановић

https://domanovic.wordpress.com/about/

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: