Књижевна дела

А Б В Г Д Ђ Е Ж З И Ј К Л Љ М Н Њ О П Р С Т Ћ У Ф Х Ц Ч Џ Ш
Личности • Топоними • Књижевна дела

Ради лакше прегледности, речник непознатих речи подељен је на шест целина. На овој страници налазе се кратки подаци о књижевним делима које се спомињу у Домановићевим текстовима. Осталим целинама можете приступити преко изборника у врху стране.

Векфилдски свештеник (енг. The Vicar of Wakefield) – роман ирског писца Оливера Голдсмита (1728–1774), објављен 1766. године. Један од најпопуларнијих сентименталних романа у викторијанској Енглеској, говори о доживљајима викара Чарлса Примроуза и његове породице. На српски га је превео Љубомир Недић 1896. године. Роман у оригиналу можете прочитати на сајту Пројекта Гутенберг, као и на другим сајтовима.

Демон – поема Михаила Љермонтова, први пут објављена 1860. године. Поема говори о демону који усамљен лута светом, и на Кавказу се заљубљује у младу Грузинку Тамару. Убија њеног вереника, и прогања је, обећавајући јој да ће се ради ње одрећи зла, али када она коначно пристане на његова наговарања, његов пољубац јој одузима живот, и демон поново остаје сам на свету и без наде. Поему у оригиналу можете прочитати на сајту Интернет библиотеке Алексеја Комарова, као и на другим сајтовима.

Љубомир у Јелисијуму – роман најпознатијег српског романописца XIX века, Милована Видаковића (1780–1841), објављиван у периоду 1814–1823. Прве књижевне критике на српском језику објавио је Вук Караџић управо на Видаковићева дела „Љубомир у Јелисијуму“ и „Усамљени јуноша“, у којима је нападао извештаченост пишчевог стила. Прва два дела ове књиге (из 1814. и 1817.) могу се прочитати у оригиналу на сајту Дигиталне Народне библиотеке Србије.

Мали лорд (енг. Little Lord Fauntleroy) – роман за децу и позоришна представа енглеско-америчке списатељице Френсис Хоџсон Барнет (1849–1924), први пут објављен 1886. године. Књига говори о сиромашном америчком дечаку Седрику који сазнаје да му је деда енглески аристократа, и путује у Енглеску, где га старац покушава претворити у уштогљеног аристократу, али га дечакова доброта и простодушност умилостиве. Ово дело је било једно од најпопуларнијих штива свог времена, и доживело је многобројне адаптације. Роман у оригиналу можете прочитати на сајту Пројекта Гутенберг, као и на другим сајтовима.

Моја мати – књига Људевита Вуличевића, објављена 1879. године, данас скоро у потпуности заборављена, некада је сматрана поетским манифестом човекољубља и родољубља.

Моје симпатијe – књига Марка Цара, објављена у Задру 1895. године. Њен други део објављен је 1913. године.

Супрасалски зборник – најстарије дело словенске писмености у Пољској, ћирилички минеј за месец март, написан у XI веку. Назив добио по Супрасалској лаври Благовештења Пресвете Богородице (пољ. Monaster Zwiastowania Najświętszej Marii Panny w Supraślu), у ком је пронађен 1823. године. Дигитализоване странице зборника можете прелистати на сајту Пројекта Супрасалски зборник Бугарске академије наука.

Хајдук Станко – историјски роман Јанка Веселиновића, објављен 1896. године. Говори о младићу Станку Алексићу, који се у време Првог српског устанка одмеће у хајдуке због неправде која му је учињена. Роман можете прочитати на сајту Дигиталне Народне библиотеке Србије, као и на другим сајтовима.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: